Вредница

Она је лоше воље
и не спава ноћу,
да јој буде боље
ја решење хоћу.

За почетак, осмех да крене
свако јутро по пар минута,
па нека срећу помене
и никад не буде љута.

Уз књигу лагану, јасну,
лепе мисли нек чита,
погледа серију касну
и да са друштвом скита.

Навикла да ради и јури,
ал’ навике мора да мења;
ја не знам шта је тој цури,
за мене нема стрпљења!

Полетање

Она је умела да да
и љубав и себе.
Она је била та
која је пазила на тебе.

Њене се мере крећу
од „дати пуно” до „више”,
а када ти освојиш срећу,
она се повуче што тише.

Није бринула да л’ има,
а давала је из душе.
Помагала је свима,
а многи је сада гуше.

Није јачала крила
јер веровала је свима.
За сваког је ту била,
за сваког мора да има.

И сада хоће да се вине
у висине до бескраја,
ал’ окове мора да скине
да би стигла до свог раја

Осмех

Осмехом ми реци када си хепи,
Осмехом ми покажи да ти пријам,
Осмех ме твој ко муња клепи,
Осмех твој ме тера да сијам.

Осмехом ћути, не откривај тајну,
Осмехом покрени у мени машту,
Осмех твој ствара чежњу бескрајну,
Осмех твој у души расцвета башту.

Осмехом лажеш и када си тужна,
Осмехом кријеш све своје боли,
Осмехом сакријеш када је ноћ ружна,
Осмех подариш и ономе ко те не воли.

Осмех твој маска је за очи сваке,
Осмех нек вечан ти буде, ја молим,
Осмех твој читам ја веома лако,
Осмеху мој, насмејану те волим.

Живот

Живот – шта беше, како да га схватимо?
Јел’ то трен између рођења и покоја?
Ако је тако, дај да га одмах вратимо,
да не мучимо себе треном неспокоја.

Да ли се живи да се на свету бројимо
или се живи да оставимо неки траг?
Да ли је живот живот ако се бојимо,
или живимо за неког ко нам је драг?

Трагај за срећом на свом кратком путу,
тај пут звани живот уклесан је у стене.
Буди срећан у сваком минуту,
на том путу ослони се на мене.

Нек ти у животу одушевљење влада,
нек те оно носи на крилима воље.
Та крила су у теби скривена сада,
кад их ослободиш, биће пуно боље.

Књига и стихови

Време лепо, к’о сред лета,
а ја дремљив, све ми смета…
Ко да књигу опет чита,
кад је лепше да се скита?

Према причи, шта је тема,
биће ту још проблема.
Књига мрачне тајне крије,
ја бих нешто веселије.

Али ја немам своју вољу,
па да читам књигу бољу,
већ кроз риме које створим,
ја о књизи да говорим.

Нису тешке приче мале,
али ми праве риме фале.
Хоћу римом, бар на трен,
да измамим осмех њен.