I

Većina jedva čeka petak – početak vikenda, vreme odmora i blagostanja za sve koji su radili proteklih pet dana. Za mene su to oduvek bili uzaludni petkovi i gužva ni zbog čega. Moje kćerkice Anita i Mirna takođe su obožavale petak, jer sledi vikend, a vikendom se ne ide u vrtić. Subota i nedelja su za njih dve bila rajska dobra vremena. Priznajem da sam bila malo stroža prema njima, za razliku od moje pokojne majke – Anite koja me je retko kad grdila, a kamoli udarila. Njenih batina se čak ni ne sećam. Previše mi nedostaje.

Skuvala sam kafu tog jutra i poželela da je popijem u miru i tišini, ali to je, naravno, bilo nemoguće. Naišla je Isidora – moja sestra od strica. Slobodoumna, ekscentrična i neuhvatljiva devojka. I baš kad pomislite da ste je najzad upoznali, ona pokaže još jedno novo lice. Istovremeno zna da bude i mudra i krajnje detinjasta. Takva je, ali je obožavam.

– Mogla si da me pozoveš da zajedno popijemo kafu, a ne da sediš tu sama u mrtvoj tišini – sela je preko puta mene i spustila telefon i ključeve na sto.

– A otkad ti ustaješ ovoliko rano? – namrštila sam se.

– Otkad sam počela da ležem u pola devet uveče, draga moja. A noćas nisam ni spavala. Jedva sam čekala da svane i da dođem kod tebe.

– Isidora, šta se dešava sa tobom u poslednje vreme?

– Zakuni mi se prvo da će ovo ostati između tebe i mene, i da nećeš reći nikome, ali baš nikome.

– Jesam li te ikada izdala?

– Nisi – tiho je odgovorila. – Trudna sam – promucala je i pocrvenela.

– Jesi li sigurna?

– Sigurna sam i izvršiću samoubistvo.

– Nećeš! Reći ćeš mi prvo ko je otac deteta!

– Naravno da ti neću reći – odmahnula je glavom.

– Reći ćeš mi ako misliš da ti pomognem!

– Nema meni pomoći, sister.

– Isidora, daj uozbilji se, molim te, odrasla si devojka!

– Čekam Savino dete.

– A Sava je?

– Upoznala sam ga ove godine na moru.

– Odakle je?

– Iz Kragujevca. Bio je dobar mladić i obećao mi je da će doći ovde, ali…

– Rekla si mi sada da je bio dobar mladić. Šta se desilo?

– Doživeo je saobraćajnu nesreću i poginuo na licu mesta – oči joj se napuniše suzama.

Brzo sam ustala, sela pored nje i čvrsto je zagrlila.

– To dete mora da se rodi, Isidora. Branislav i Sonja su razumni ljudi, shvatiće.

– Neće, nego će me izbaciti iz kuće!

– Lepo ćeš im objasniti, Isi.

Odmahnula je glavom. – Nisu oni Anita i Slobodan.

– Znam da nisu, ali… Oh, draga moja… Žao mi je… Ko ti je rekao da je poginuo?

– Njegova sestra mi je poslala poruku – obrisala je suze. – Nego, ja imam jedan plan u glavi. Razmišljala sam da se što pre udam, jer jedino tako mogu da izvučem živu glavu.

U tom trenutku je naišla Sonja – Isidorina majka a moja strina.

– Devojčice moje – poljubila nas je, sela i zapalila cigaretu.

– Nisi u menjačnici, Sonja? – upitala sam je.

– Nisam. Alfredo me je zamolio da bude pre podne. Po podne ide sa Marinom kod kumova – odgovorila mi je i pogledala Isidoru. – Gde ti je brat?

– Sigurno spava – promrmljala je Isidora.

– Zašto me lažeš, Isidora!? Nije ni dolazio noćas kući.

– E pa baš me briga! Nismo više deca da nas stalno proveravaš i kontrolišeš!

– Kako to razgovaraš sa mnom, Isidora!? – zagrmela je Sonja. – Jesi li poludela!?

– Gušite me! I ti i Branislav! I samo da znaš… planiram da se udam, i to što pre! – ustala je Isidora uznemireno i otrčala iz sobe.

– Izvini, lepotice – ustala je i Sonja. – Idem da razgovaram sa gospođicom. U poslednje vreme je postala mnogo čudna – poljubila me je i otišla.

– Hvala Bogu – uzdahnula sam i popila na brzinu onu hladnu kafu.

Mrzim da pijem hladnu kafu!

– Dobro jutro – čula sam glas svog dragog mužića Dušana, ali kad sam se okrenula, shvatila sam da je neraspoložen.

I danas je ustao na levu nogu.

– Jutro – uzvratila sam mu istim tonom.

– Otišao sam – jedva je izgovorio rečenicu. Obukao je sako i izašao iz kuće.

Dušan i ja smo malo više od pet godina u braku i imamo dve prekrasne devojčice – Anitu i Mirnu. Anita je starija od Mirne nepuna dva minuta. Bili smo srećna porodica do pre godinu dana. Dušan je počeo da radi od jutra do mraka i to me je dovodilo do ludila. Prebukiran je poslom i jako malo vremena provodimo zajedno. Pritom je i podigao silne kredite od raznih banaka, pozajmice od sumnjivih ljudi kako bi bio uspešan u poslu i hvalio se kako je vlasnik firme. Retko kad odemo do restorana ili zbrišemo negde vikendom van grada. Strast, a bojim se i ljubav koju osećam prema njemu počela je da se gasi.