„U ravnici prostor je beskonačan. I vreme je beskonačno. Kao i ljudska dobrota, zloba i glupost.“

Kada iz velikog grada, sa psom i violinom, pređete u selo od par stotina duša usred bačkih njiva, dobijete jezero na tri minuta od kuće, tišinu koja se čuje – i komšiluk koji sve zna, sve vidi i ništa ne zaboravlja. „Ravničarski bluz” je roman u portretima: galerija ljudi koje život nije mazio, od žene koja nemoćnoj susetki nosi lubenicu do one pored čijeg dvorišta niko ne sme da prođe. Slađana Milošević piše duhovito i setno, u duru i molu, o smislu, smrti, ogovaranju i dobroti – o svemu što stane između „Dobar dan“ i „Koliko si platila kuću?“.