Jagodica

– Ivona? – pogledam u nju iznenađeno.

– Ćao, Una.

Ustala sam i snažno smo se zagrlile. Ivona je moja drugarica iz srednje škole. Sada je glumica i veoma sam ponosna na nju.

– O Bože, vidi tebe. Ja sam glumica, a ti izgledaš bombastično.

– Šta da ti kažem? – zabacim kosu.

– Majka priroda je bila darežljiva prema meni. – obe se glasno nasmejemo na ovo.

– Sedi. Odakle ti u Njujorku? Mislila sam da si na relaciji Kalifornija–Los Anđeles?

– Koliko zgodnih policajaca ima ovde. Ne znam kako radiš, curo.

– Pa… moj tata im je šef – nasmejem se.

– Kako je stari Klejton?

– Sjajno. Ove godine ide u penziju, a mama jedva čeka. Konačno će moći da odu na ono krstarenje – nasmešim se.

– Tako mi je drago zbog tvojih.

– I meni. Pa šta te muči?

– Odakle znaš da me nešto muči?

– Posetila si me na poslu – ipak sam ja detektiv, od skoro.

– Da. Imam problem i treba mi tvoja pomoć – priznala je.

– Slušam.

– Planiram da se povučem iz glume.

– Zaista?

– Da. I napisala sam scenario za film, odličan film.

– Pa čestitim.

– Nemoj još. Dala sam scenario mom šefu, Rik Leno.

– I?

– Rekao mi je da je loš.

– Žao mi je, potraži drugo mišljenje – šta da joj kažem?

– Bih, ali ne mogu.

– Zašto?

– Pa, odštampala sam samo jedan primerak.

– Pa odštampaj drugi – logično.

– Ne mogu, neko mi je ukrao laptop.

– Ou.

– Da, ali to nije najgore. Moj šef ima novi scenario za film koji je sam napisao i pogodi šta? Zove se Izgubljen u tebi.

– Izvini, ne kontam – šta me briga kako se zove scenario njenog šefa?

– To je moj scenario!

– E, sad te pratim. Ukrao ti je scenario. Gad.

– Znam, i laptop mi je nestao onog dana kada mi je rekao da mi je scenario loš.

– Zašto mu ne tražiš da ti vrati scenario?

– Jesam, ali navodno ga je njegova sekretarica zaturila negde i ne može da ga pronađe.

– Pa to je baš zgodno.

– Želim da ga tužim.

O, svi bi da tuže.

– Dušo, nemaš nikakav dokaz.

– Znam, znam. Nasankao me je. Osećam se tako glupo.

– Žao mi je.

– Pisala sam taj scenario godinu dana. To je… moja karta da dokažem kako sam bolja od drugorazredne glumice.

– Ivona, ti i jesi bolja.

– Jesam li? Niko više ne želi da me angažuje.

– Kako je to moguće?

– Rik Leno se pobrinuo da mi sva vrata budu zatvorena – progutala je knedlu.

– Nikad više neću dobiti ulogu.

– Ivona… – ustanem i krenem ka njoj.

– Želiš li da ga upucam?

– Volela bih, ali ne. Samo želim da prizna moj rad – rasplakaće se.

– Nemoj da plačeš. Smislićemo nešto.

– Šta? Upravo si mi rekla da ga ne mogu tužiti.

– Hej, ko sam ja?

– Una?

– Ko sam ja?! – pitam glasnije.

– Una Mejson.

– Tako je. Ja sam Una Mejson, ćerka Klejtona Mejsona i borac za pravdu – kažem ponosno.

– Donećemo ti taj scenario. Ništa ti ne brini – obećam joj.

– Ali kako?

– Molim te, draga, vređaš moju inteligenciju. Imam plan – namignem joj. Svi moji planovi su odlični.

***

– Jesi li sigurna da je ovo dobra ideja? – pita me Ivona, dok mi zakopčava haljinu.

– Stalno idem na tajne zadatke. Dobro ne baš stalno, biće ovo mačji kašalj. Osim toga, uzimala sam sa tobom časove glume, sećaš se?

– Kako da se ne sećam? Gotovo.

– Okej. Znači, ja ću zavesti tog Rika i ukrašću mu ključeve od kuće. Nakon toga, nas dve ćemo pretražiti njegovu kuću u nadi da je tamo tvoj scenario i laptop.

– Šta ako nas uhvati?

– Drogiraću ga. Ništa ne brini.

– Kad to tako kažeš, zvuči lako.

– I biće, ne brini.

– Hvala ti. Una, volim te.

– Znam, sjajna sam – našalim se.

– Okej, biće za šankom. Večeras se okupljaju velike zverke u filmskoj industriji, a on voli sve da ih prvo odmeri, da vidi kome treba da se ulizuje. Ne možeš ga promašiti. Veoma je visok, tamna kosa i izgleda dobro.

– Okej, ništa ti ne brini. Kad završim sa njim, zovem te i idemo u njegovu kuću.

– Okej. Hvala ti još jednom za što ovo radiš.

– Prestani da mi zahvaljuješ. Plati mi masažu.

– Obavezno.