Volela sam svoje roditelje, ma koliko naporni bili. Kad sam upisala školu otišla sam sa jezera Vinipeg u Montreal. Preselila sam se i započela samostalno da živim. Ipak, to nije sprečilo ni mamu, ni tatu da me stalno zovu i proveravaju.

„Sve je super mama. Sinoć sam izašla sa Roksi.“

„Da, da, mogu misliti. Ima li neki novi dečko možda?“

„Nema.“

Bila sam sretna kad sam im rekla za Flina. Prosto, videli bi slike u novinama ili na TV-u.

„Biće, biće. Ne valja da budeš sama.“

„Nisam sama, imam decu.“

I volela sam rad u školi. Nekako uz moje zanimanje nije išlo da budem tako otvorena, slobodna. Ipak sam bila primer tim klincima.

„Ah… A kad dođeš kući, sama si.“

Dobro, to je tačno. I kako godine prolaze fali mi upravo to. A Roksi mi je sinoć preporučivala baš suprotno, jebeš ozbiljan život, daj se u promet. Kod mene je izgleda sve zakasnelo.

„Mama, sve je super stvarno. Ako mi ne veruješ možeš da dođeš u posetu.“

„Znam ja zašto me zoveš Keti. Želiš da ti kuvam i ugađam.“

„Aha, zato što samo mene imaš. Šta misliš?“

„Videću sa tatom i eto me. Nedostaješ mi.“

„I ti meni, mama. Sad moram na posao.“

Obučem se ponovo u komplet, suknja uska siva, bela košulja i sivi sako. Dobro, izgledam pametno i strogo… Ali volim da me svi shvate ozbiljno. Učiteljica sam, ne igračica.

„Stigla si, Brenanova. Kafa?“

„Ne, već sam popila.“

I dalje imam naviku da pijem kafu čim otvorim oči.

„Jesi videla novine? Naši momci su opet pobedili.“

Klimnula sam a pojma nemam o čemu priča. Otkad sam prekinula sa Flinom, distancirala sam se od hokeja. Ali, u našem gradu nisi ga mogao izbegavati jer su deca mnogo volela hokej.

„Nisam.“

„I tvoj bivši je bio dobar.“

Da, ostaću upamćena kao bivša cura Flina Filipsa. Moram nešto da uradim po tom pitanju.

„Verujem. Flin je dobar golman.“

Krenem ka svojoj učinioci.

„Dobro jutro deco.“

„Dobro jutro učiteljice.“

Sednem za svoj sto, izvadim laptop i upalim ga. Deca me gledaju, smeškaju se. Volim ih i oni vole mene. Zadubim se u ono što najviše volim da radim, a to je rad sa njima. Negde na polovini dana, dok oni crtaju ipak upalim Google i počnem da tražim vesti od sinoć.

Bojl odličan. Videlo se koliko je bio fokusiran.

Gledam slike i uhvatim sebe kako zagledam Alistera. Bože, ja nisam normalna. Ali kad ti neko usadi bubicu u glavu…