1. Suđenje

Anabela

– Hej. Pronašli su našeg izgubljenog direktora. – Melina ulazi u moju kancelariju.

– Zaista? – okrećem se ka njoj iznenađeno.

– Da. – Upalila je TV.

Odslušale smo reportažu o hapšenju Adama Tejlora koji je priveden direktno iz bolnice.

– Šta se dogodilo? Naši istražitelji nisu mogli da ga pronađu – tražimo ga danima.

– Ubio je ljubavnicu.

– To nije moguće. Kako su rekli da se zove žena?

– Bet Konor.

Uzmem tablet i pronađem sastanak sa Bet Konor.

– Imao je sastanak sa njom pre tri dana. – Uzmem telefon i pozovem našeg advokata.

Nakon desetak minuta razgovora saznam da je gospodin Tejlor već okupio tim advokata.

– Možeš li da veruješ? –čudi se Melani.

– Ne. Mislim, to ne liči na njega. – Namrštim se.

– Odakle znaš? Mi ga nikad nismo upoznale.

Iako radimo za Adama Tejlora niko od nas ga ne poznaje lično.

– To je tačno, ali ja se čujem sa njim skoro svakog dana. Znam kako se rešava ljubavnica, jer ih se ja rešavam.

– Možda mu je prekipelo. – Odmahnula je rukom.

– Ne budi smešna.

– Šteta, tako zgodan čovek – izdahnula je.

– Pokušaću da saznam šta se dešava.

– Javi mi, važi? Želim da znam da li da tražim drugi posao.

– Ja volim ovaj posao – zaključim tužno. – Ne želim drugi.

Sastala sam se sa našim advokatima i saznala sam loše vesti. Gospodin Tejlor je dobio snažan udarac u glavu i kao posledica toga ne seća se šta je radio 19. 4, dana kad je ubijena njegova ljubavnica Bet Konor. Doktori ne veruju da će povratiti pamćenje, a policija ima njegove otiske na pištolju kojim je ubijena devojka, a pronašli su i njegovu spermu u njoj. Ukratko, gospodin Tejlor ide u zatvor na duže vreme.

* * *

Volim svoj posao. Asistent sam Adama Tejlora i bukvalno sam iznad svih njegovih šefova u kompaniji. Nemam radno vreme i dosadnog šefa koji mi visi nad glavom, jer ga nikad nisam ni upoznala. Imam ogromnu platu, jer osim poslovnih, završavam i njegove privatne poslove. Ja sam njegove oči, uši i usta. On kaže samo „želim“ i ja to ostvarim. Zato me toliko i plaća.

Adam Tejlor bukvalno je svuda po svetu. Nema stalnu kancelariju, jer „Korporacija Tejlor“ poseduje nekoliko firmi i ponekad se pitam je li on u stvari duh. Ali jasno je da nije, jer znam svaku sitnicu o njemu. Znam gde je u svakom trenutku. To me rasvesti. Možda on ne zna gde je bio i šta je radio, ali ja znam. Samo treba to da dokažem. Uzmem tablet i nazovem istražitelje koji rade za nas.

Adam

Slušam jednog od advokata koji mi govori kakav će biti moj život. Najbolje za mene, u ovom trenutku, je da priznam ubistvo i nagodim se sa tužiocem, jer tako dobijam manju kaznu.

Ja, čovek koji ima milijarde na svom računu.

Ja, jedan od najmoćnijih ljudi u ovoj državi.

Ja, čovek koji ceni život.

Nisam ubica, ali isto tako ne mogu biti siguran u to, jer se ničega ne sećam. Ne mogu se setiti jednog jedinog dana svog života. Dana kada sam, navodno, postao ubica. Ali jedno znam. Neću priznati ubistvo.

– Idemo na suđenje – kažem.

– Gospodine, kao Vaš advokat savetujem Vam da…

– Idemo na suđenje – prekinem ga. Ako me porota osudi, lakše je isplanirati bekstvo iz sudnice nego iz zatvora. Plus mogu dobiti na vremenu. Želim ekspresno suđenje.

– Ne mogu da garantujem…

– Ja ću se za to pobrinuti – mnogo ljudi mi duguje usluge, vreme je da ih naplatim.

– U redu – slaže se advokat, iako protiv svoje volje.