PROLOG

Stiven Tomas

– Senatore Breken, čemu dugujem ovo zadovoljstvo? – smestim se u svoju stolicu i pažljivo osmotrim čoveka koji je kandidat za budućeg predsednika ove države. Jedan od retkih političara koje poštujem, Semjuel Breken.

– Za tebe samo Semjuel, Stivene – značajno je to istakao. Njegova poseta nije poslovna, njegov stav i suzdržanost dok me posmatra upućuju na to da se još uvek lomi oko toga zbog čega je ovde. U pitanju je neka tajna, iskustvo mi to govori. Kada si u poslu obezbeđenja ljudi naučiš da namirišeš njihove prljave tajne.

– U redu Semjuele, slušam.

– Kancelarija je obezbeđena, zar ne? – pita gledajući okolo. Paranoičan je.

– Nalaziš se u firmi koja pruža najbolju zaštitu na svetu, šta misliš koliko dobro je obezbeđena? – ne volim kad neko dovodi u pitanje moj integritet, kao i moje firme.

– Maksimalno, to sam i očekivao. Pretpostavljam da si dobro upućen u politiku?

– Samo onoliko koliko mi je to potrebno zbog posla, politika me inače ne interesuje.

– Znači, znaš da sam se kandidovao za predsednika?

– Naravno, čestitam ti.

– Hvala, ovde sam zbog zaštite.

– Već imaš zaštitu našeg obezbeđenja i uveravam te da su momci koji te čuvaju i te kako pouzdani, moji partneri i ja ih lično obučavamo.

– Veoma sam zadovoljan vašim uslugama i upravo je to razlog zbog kog želim da vas dodatno angažujem – miran je, previše miran.

– Slušam.

– Ova kampanja je prljava, istraživanja pokazuju da je jedna od najprljavijih. Novinari kopaju po mom životu, moji protivnici takođe, moja supruga… – zastao je. Neodlučan je.

– Da li mogu nešto pronaći?

– Da – priznao je.

Odlično, još jedan prljavi kandidat, a ovaj tip mi se do sada dopadao.

– Imam ćerku – rekao je tiho.

– Mislio sam da nemate više dece, nakon što su vam ubili sina pre par godina – prisetim se nekih detalja.

– Moja supruga i ja smo pre dvadeset i osam godina bili pred razvodom, skoro smo se složili da se sporazumno razvedemo. U tom periodu upoznao sam drugu ženu i iskreno planirao sam da je oženim nakon što se razvedem od sadašnje supruge, ali moja politička karijera je počela jako brzo da napreduje zbog nekih drastičnih odluka koje sam doneo i kidnapovali su mi sina. Ne znam da li znaš nešto o tome – zastao je. Verovatno se priseća toga. Naravno da znam, svi znaju.

– Poznato mi je, nastavi.

– FBI je sproveo ogromnu akciju i moj sin je vraćen nepovređen, nakon tog incidenta vratio sam se svojoj porodici a Elena je jednostavno nestala.

– Nestala? To je opširan pojam.

– Da, nisam je dugo video niti sam čuo nešto o njoj, sve dok me jednog dana nije nazvala, trebala joj je moja koštana srž.

– Za ćerku pretpostavljam?

– Za našu ćerku. Ona nije bila kompatibilna sa njom a kako sam ja otac morala je da me nazove.

– Shvatam.

– Devojčica se uspešno oporavila ali Elena mi je zabranila svaki kontakt sa njom, razumeo sam i zašto, želela je da je zaštiti. Tako je moja ćerka odrasla bez saznanja ko je njen otac, naravno trudio sam se da budem u toku sa njenim životom koliko je to bilo moguće bez njenog znanja.

– S obzirom na ono što se dogodilo tvome sinu to je bila ispravna odluka.

– Nikad nije ispravna odluka napustiti dete ali ona mora ostati anonimna za čitav svet zbog njene sigurnosti.

– A ne zbog tvoje karijere? – moram da pitam.

– Da ovog trenutka znam da će moja ćerka biti bezbedna odrekao bih se politike samo da je upoznam, ali to nije moguće, mnogima sam trn u oku i iskreno mislim da je pitanje kada će se i mene rešiti.

– Vrlo pesimističan stav za možda budućeg predsednika.

– Vrlo realističan stav – ispravlja me.

– Osim toga ubili su mi sina, ja sam već mrtav čovek.

– Znači želiš zaštitu za ćerku?

– Želim tajnu zaštitu za ćerku, ne želim tvoje telohranitelje želim da se neko od vas pobrine za nju. Platiću koliko god tražite, učiniću šta god treba da moja ćerka bude bezbedna, da li se razumemo, Stivene? – nagnuo se ka meni i prepoznao sam pogled. To je pogled čoveka koji nema šta da izgubi, poštujem to.

– Ukoliko želiš moju zaštitu za ćerku radićeš tačno ono što ti ja kažem. Da li smo se razumeli, senatore?

– Kristalno. Ovo su sve informacije koje imam o njoj – pružio mi je fasciklu.

– Da li imaš kopije?

– Imam nešto.

– To ćeš sve uništiti, jedina veza sa ćerkom od danas ću ti biti ja, to je neophodno, moramo uništiti svaki trag koji vas povezuje.

– Razumem, pobrinuću se za to.

– Odlično, istražiću tvoju ćerku i javiću ti se sutra.

– Računam na potpunu diskreciju. Ubili su mi sina, ne želim da ostanem i bez ćerke.

– To je zagarantovano – rukovali smo se i on je napustio moju kancelariju.

– Ruperte, treba mi sve što možeš pronaći o Moniki Grin do sutra.

– Imaš li fotografiju?

– Ne, ali imam dosta podataka koje ćeš dobiti za pola sata, i Ruperte?

– Da?

– Sve što pronađeš uništićeš nakon što mi proslediš, i ovo je prioritet.

– Razumem, javiću ti se sutra.

– Hvala ti.

Dakle Monika Grin, buduća Prva ćerka, ovo će biti nešto novo.