san

i ne mož’ da se nosiš
s tolikom količinom istine
i ne mož’ da se nosiš
s tolikom patnjom,
promenom i srećom.

zapamti dobro
sve te tripove,

kad prođe bura
doći će i odron,
kad prođe odron
doći će strah,
kad prođe strah,
doći će dan,
počeće život
iznova k’o san.

na kraju krajeva

ostao sam sam.
i jutra su dobra,
nebo je nebo,
a ptice su ptice.

ko još može
da bude živ i nasmejan
a da ne umre
u zoru.

otkad mrtvilo
dolazi u talasima
ja se rađam
uveče.

ko još ustaje u podne
nahrani ptice
i ode u krevet?

ostao sam sam.
na kraju krajeva,
nebo je nebo,
a ptice su ptice.

oče naš

znaš ono
kad si u kolektivu,
nekoj grupi,
na poslu i slično,
gde svi kao u kokošinjcu,
urlaju na sav glas
i oče naš koji si na nebesima,
svi imaju svoje mišljenje
i svako ima pravo na svoje mišljenje.

oče naš,
koji si na nebesima,
znaš li kako je to?

ya

jednom nogom sam u despotovcu
a živim u gradu
hodam sporo, ne žurim nigde.

kad pomislim na mamu
furam se na pank
kad pomislim na ćaleta
furam se na faks.

jednom nogom sam u despotovcu,
a živim u gradu,
hodam sporo, ne žurim nigde.

pomirenje

doći će po tebe
u pola 5, u 8 i 2
zašto onda da se otimam.

mrtav, kul i opušten
radim što se mora
srećan, sam i slobodan
uz sigurni ćorak.