Hlorofil

720 rsd
Odlomak iz knjigeHlorofil

Шољица чаја

Живот је леп у шољици чаја
у сунцу које гризе кестенову шаку
у стаклу дрндавог аутобуса

У малој соби
сређеној по мом укусу
у гужви
чак и кад ме прободе стомак

Живот је леп кад се мало заљубим
кад гледам прашњаво биље
у ожиљку на колену
који вучем од петог разреда
кад не треснем руком бубицу на прозору
кад пијем воду из порцелана

Хлорофил

Бог је нож из мрака
И сечиво у потоку
И црна видра
И бела лисица
И трепавица на образу

Бог је хлорофил
И млеко у канти

Бог је каменчић на који ћеш се спотаћи
Када препливаш седам мора
И препешачиш седам гора
И паднеш на равном
Тачно испред литице

Бог и човек

Има мало Бога
У оној тихој и споредној нади
Човека који пожели
Да странац који трчи стигне на аутобус.

У предвечерје, у тишини светиљки
И милом комешању града
Хиљаде се душа окрзне и сретне.

Има Бога међу дрвећем и лампама
У неком забаченом паркићу
Са само две клупе
А само једним паром.

У поноћ кад човек седи крај прозора
И гледа таму ил' звезде
Има мало вишка у души и даха у ветру.

Има Бога у том вапају и том муку,
У корацима који као песма одзвањају трговима.
Има Бога и у великој љубави
И у пакосној мржњи.
Има мало Бога у свему што
Човек дотакне или осети.

Мостови

Кад осетим да ми фалиш
Пређем мост
Прескочим три камена
Направим окрет код велике врбе
Избројим девет грана
Код десете скренем десно

Кад пређем мост
Питам се да ли и ти имаш мост
Како га прелазиш
Које боје је небо у твом прозору
Спустиш ли трепавице у сумрак
Слутиш ли причу у ветру
Знаш ли где су моји мостови

Обични

Волим кад смо обични;
кад мање причамо,
а више ћутимо,
кад се грлимо и не дрхтимо,
кад не тражимо више
а богами ни мање.

Волим кад ходамо улицом
као да је шећерна вуна.
Што немам лептириће у стомаку.
Што носимо кесе из продавнице
у по једној руци
да бисмо се држали за руке.

Волим устајали мирис приземља
и мирис мира у нашем стану.

Волим наш прозор,
крила облака и липу.
И комаде сутона у твојим очима.
Волим ролетне и наш трептај љубави.
Али више од тога
волим обичну чаму.
И тако волим кад смо обични.

Категорије: , Izdavač:
Autor: Tamara Sokolov

Хлорофил, како гласи и наслов ове збирке песама, носи симболично значење скривеног извора живота, као срце зеленог света без којег ништа не би продисало, па ни сам човек. Ово скривено чудо природе јесте еманација божанске силе која је свуда око нас и у нама – у цвету крај прозора или у дрвету у дворишту нашег дома, а не негде далеко. Мање видљиви призори из нашег постојања се разоткривају, а они свеприсутни се онеобичавају. Слике и догађаји из свакодневице, све оно што нас чини обичним човеком, у поезији Тамаре Соколов постају суштина овог света, и то кроз истрајну веру у хуманитет и свеопшту љубав којом лирски глас свако биће доживљава као свог ближњег.

Дневник

Рођена сам у Африци и на Тахитију.
Била сам Гогенова муза
и афричка принцеза.
Ћерка поглавице.
Noa noa.

Ходала сам по блату и прашини.
Боса.
Купала сам се у водама
Крокодила и злих духова.
Волела сам звездано небо.
Ноћ је мирисала на звезде.
Noa noa.

То је онај живот где сам пала и ја.
С невиних даљина, са очима звезда.

Сад сам укроћена звер,
Саткана од страхова,
Ухваћена у мрежу.
Храним се монотонијом
И растем на бетону.
Градови миришу на ђубре.
Noa noa.

Људи

Шта разликује срећне од несрећних људи?
Да ли стрпљење, трпљење и вера
или самопоуздање када се небо руши?

Рулет се завртео у нашој давној несвести,
А стаће у некој далекој тишини.
Кажу да се треба кладити на Бога.

Ходамо
Или тапкамо у месту као киша.

Боже, зашто су људи сломљени и разбијени,
зашто лутају по болницама, лудницама, улицама,
зашто се грче под фрескама
и под небесима?

Шта разликује срећне од несрећних људи?
Да ли стрпљење, трпљење и вера
или самопоуздање када небо загрми?

Да би се преболео један човек,
мора се преболети читаво човечанство.
Да би се преболело читаво човечанство,
мора се преболети Бог.

Autor

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “Hlorofil”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *