Služba za Milana B.

720 rsd
Odlomak iz knjigeSlužba za Milana B.

МАЛИ ПЛАЧ

Општи бесмисао свега
Те ипак не спречава да се излажеш
Сунцу излажеш летњем пљуску
Да пливаш да
Уживаш у јелу у песми у миловању
У читању у Бортњанском
У Дип Парплу

Чак и реч-две пред сан
Које склопе смисао и сврху дана
Бесмислене су
Ипак их изговараш
Некоме
Нешто хтео би да предаш
Премда је лишено
Сврхе
Лишено
Зар не

ИЗ СТАРИХ АЛБУМА

Било једном, па
Полуди глава породице –
Нађе, вели, човек
„Истину“ –
И – сви у строј!

Како у Толстоја
Тако и у сваког нашег
Ма и најмањег сељака
Занатлије
Учитеља

Лик опседнут „истином“
Од – Шта да се ради?
До – одрадих своје!
Мир себи даде
Усадивши немир у друге
И, дабоме, другачије

Тако, у друштву,
Настају секте –
И тако, у пуном капацитету,
Цветају породичне драме,
Црне сплетке,
Слатке пикантерије.

ГНОСТИЧКА

Било да бог је, поремећен, неки
Или

Бесловесно/ст/судар сила
Природних

Ко год или шта да се држи
Иза застора –

Погано је
И

Погани

ПОСВЕТА

Деви
Које нема, али има симбола, Њеног
И слике
Каква је, изгледа, потребна

Ради структуре спева

Њена су имена многа још од памтивека
Но она сама једна је и иста
У језгру, у
Ватреном језгру промена

Једнако блага у песми је и камену,
У стиху, на платну, на фресци или позлати,
Опточена глифом, краснописом,
Диљем Средоземља

Оперважена тугом мушком

Нагнута
Над Сином

РАНА

Два пута ми је збир твојих година
А као да се нисам померио с места.

Остаје запис о теби
Исплива, ко Јона, на Мрежи:
Бележи да био си први кракер
Париске регије
Први разбијач алгоритама
Француске!

Спасење је за свакога.

О, да! Није било шансе да те победим у шаху
Нити да избегнем твој цинички подсмех
Кад год бих губио
Ти би се унапред с тим наслађивао
И као да си ми само ради тога нудио
Да одиграмо још коју партију
Премда
Ти, који умео си да, намерно,
Испричаш цео филм унапред
И тако гледаоцу упропастиш угођај
Ником ниси рекао
Шта те чека
(а с тобом, и нас)

За нас, неочекиван
За моју мајку, те ноћи, у сну
Твој крик (уз који се буди, задихана):
„Ma tante!“
Уз истовремени телефонски позив
и – ништа више.

Категорије: , Izdavač:
Autor: Boris Lazić

Pesnik Lazić je suštinski pevao o velikim stvarima i to trostruko. Najpre, sasvim u skladu sa stihovima koje je napisao izvanredni slovenački pesnik Uroš Zupan „Važne su samo stvari koje te dovedu do sebe“, pesnik se poezijom vraćao sopstvenom izvorištu nadahnuća, oslobađajući se istovremeno „bremena sopstvenog ja“, prerastajući balast rodoslova i sve njegove arhetipski upisane usude. Zatim, reafirmišući sam čin pisanja, promišljanjem i nepokolebljivim radom na stihu, izjednačavanjem značaja svake pojedinačne pesme i zbirke u celini, pažljivo bruseći njenu strukturu u kojoj je vidljivo prisustvo jezičkog intenziteta od prve do poslednje pesme, Lazić je obnovio veru u pesništvo utemeljeno u jezičkoj marljivosti čime je, uz nekoliko svetlih izuzetaka u domaćem pesništvu, zauzeo prilično izdvojenu poziciju. Povrh toga, snagom pesničkog izraza i ukupnim književnoumetničkim domašajem pesnik je postigao ono što sam navodi kao osnovni zadatak pesništva: da ono što se možda, učinilo zaboravljenim i nestalim – „oživi“ – potpisujući knjigu života i neprekidne selidbe iz jedne sudbine u drugu što ukupno, zbirku Služba za Milana B. čini izuzetno vrednim ostvarenjem.

Autor

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “Služba za Milana B.”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *