Iz apartmana 303

300 rsd
Odlomak iz knjigeIz apartmana 303

* * *

КАО и обично
Када су ноћи покривене облацима
Оним истим што сметају звездама
И онда не могу да те видим
Да те сретнем
Некако покушавам
Али никад до краја
Длановима да облаке уклоним
Оне проклете што те од мене крију
Кад бих могао да те угледам
Бар као ужарену тачку на небеском пространству
Онда бих знао да под њом дишеш
Мени познато миришеш
Да си ипак стварна
Божанство које моје очи не виде
Али бар да чујем
Шапат или тиху реч
Коју таласи по стенама избацују
И оног Посејдона чекам сваке ноћи
Да једним потезом избрише облак
Да ми покаже
На којој планети твоја стопала стоје
Да и њу волим као и тебе
Дивна је сигуран сам
Та планета што боли
Што ме мами и тера да воли
Опрости ми
На мојој слободи
Што те не питах а ставих у стих
Те облаке морим и гоним
Јер не знам ти лик

ОСУЂЕН

Утамничен, испирам своје ране
Под шкртом славином
На кап воде, три капи моје крви
Човек у мени далеко је
Слободан под сунцем опаљен
Над мојом главом страх и патња
Око њега рајски врт у тајни загрљен
Два света неспојива
Два човека у једном телу
Да, тело које не зна
И пут који их једино саставља
Онај судњи само у једном правцу
Тамо где повратна карта не важи
Отићи ћемо заједно
У смрт
На неко боље место
Човеку у мени, добро знано

* * *

ЈЕДИНИ дом који имаш
То су пропланци крај друма
Тамо где расте пољско цвеће
Оно што ништа не кошта
Када дарујеш
Онај мали гест пажње
Њој коју волиш
Када те прате боје сиромаштва
Та позната слика што никад не бледи
Поглед на завичај
Видиш и пољско цвеће
Зар не?
Не трпиш сажаљење
Не прилазиш богатој трпези
Увек си сам
Крај путева у недоглед
Дом!
И када су снегови и кише
Дивљи цвет живи
И када је берба болних стихова
Венеш на њеном столу док га чека
Она те једина има
У погледу сузних очију
На врелим уснама
У песми коју воли
Може се и сатима смејати
Ја венем па венем
Не жалим, радујем се
Чујем само звиждук ветра
Опало лишће које не боли
У јутро јесење
Одлазим, венем
Пре него што ће облаци залајати
Покривен земљом

НА ВРАТИМА

НЕКО куца на врата
Је л’ смрт?
Или случајник који грешком звони
На погрешна врата?
Можда је она досадна
Људска патња
Гласник несреће
Ослобођен од бесмислице
Тишина је над буком тријумфовала
– Ах, стари добри мој! –
Поздравља ме стари знанац
Страх
Од милоште назван
Александар Блок
Вирус у прогресу
Узалудни жал
Невакцинисаног меког гласа
Сједињен у полету
Бирократског стиха
Отварам врата
Са погледом у празнину
Нигде никог
Само мирис њене коже
У пратњи опалог жутог листа
На прагу мога дома
Затварам очи на трен
Страх ме напушта и поздравља
Милостиво ми опрашта
Молећи прошлост
Да ме украде назад
Свакако одлазим и ја
Са бесплатном картом
У једном правцу
Опијен сурогатом
Доброг вина
Зајахаћу распевану звезду
Ону из сећања
Да, ону из погледа нашег

Категорије: , Izdavač:
Autor: Dušan Opačić

Iz štampe je izašla nova knjiga pesama Dušana Opačića (Beograd, 1977). Zbirka pesama Iz apartmana 303 je svejevrstan pogled u prošlost: u Moskvu sa početka XX veka ili u ruglo čovekove margine, socijalne, ali isto tako i one intimne, koja preti da nas uznemiri poput marginalaca koji prete da uznemire društveni poredak. Kao da pesnik želi da stihovima restaurira prošla vremena, vidi se kako slabo osvetljenim ulicama prolaze Majakovski i drugovi.

ОСУЂЕН

Утамничен, испирам своје ране
Под шкртом славином
На кап воде, три капи моје крви
Човек у мени далеко је
Слободан под сунцем опаљен
Над мојом главом страх и патња
Око њега рајски врт у тајни загрљен
Два света неспојива
Два човека у једном телу
Да, тело које не зна
И пут који их једино саставља
Онај судњи само у једном правцу
Тамо где повратна карта не важи
Отићи ћемо заједно
У смрт
На неко боље место
Човеку у мени, добро знано

Autor

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “Iz apartmana 303”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *