1.

STARA LJUBAV

Sia

I ponovo padam na njega.

Opet pravim istu grešku.

Ponovo sam slaba.

Svako ima slabu tačku, Lav Belov je moj kriptonit.

Bezobrazan, drzak, seksi, ubija osmehom od milion dolara i lomi ženska srca kao da su od najfinijeg porculana. Bila sam tamo, doživela sam to, preživela sam… Godine su prošle a ja želim još. Ne bi trebalo, znam šta mogu očekivati od njega, znam šta želi od mene, znam kakav je ali i pored svega toga ja želim onaj kraj za nas koji mi je jednom prilikom obećao.

On nije bivši dečko koji vam je slomio srce i nestao poput kretena, nije muškarac kojeg i dalje mrziš, on je bivši dečko koji ti je slomio srce ali ga ne možeš mrzeti zbog toga, takav je on, učini nešto loše i preobrati te tako da na to loše gledaš kao na buduće dobro. Naše loše je bilo zajedničko. Oboje smo se opredelili za karijere.

Nedostajao mi je.

Udahnem duboko i opustim svoje telo. Zabava koju je priredila Olga Belov u čast povratka svog najmlađeg sina Lava je raznolika. Svi znaju da su njena dva starija sina Dimitri i Boris oženjeni, ali najmlađi je slobodan. Naravno on je razlog ovog šarenolikog društva. Njeni sinovi su vlasnici noćnih klubova pod imenom Luks, porodica Belov je jedna od najmoćnijih u Rusiji i naravno svaka majka se potajno nada da će udati ćerku za poslednjeg slobodnog brata, brata koji je jednom obećao da će me oženiti. Pitam se da li se seća toga?

Znam puno toga o porodici Belov, Olga i moja majka su jako dobre prijateljice godinama se druže tako da je za mene bilo nemoguće da zaboravim svoju prvu ljubav. Da slomio mi je srce ali uz moju dozvolu, bili smo mladi, neiskusni, željni uspeha i dokazivanja… zato smo sklopili pakt i rastali se sa osmehom. Ostvarićemo sve što želimo u životu i venčaćemo se, ja sam ostvarila svoje ciljeve, da li je on?

Posmatram ga kako gipko i sa osmehom pozdravlja navalentne mame koje nude svoje ćerke otvoreno ali ne zavarava me taj osmeh, poznajem ga bolje od toga, ako Lav nešto mrzi to je žena koja se bezobrazno nudi. Njegovi stavovi o braku su jasni, porodica nema alternativu. Za nekog ko je prilično slobodan u životu ima tradicionalne stavove o porodici, ali prošla je decenija možda se promenio.

Otpijem gutljaj vode i posvetim se njegovom telu. Lav je trenirao fudbal u mladosti, bio je mršaviji od prosečne dece ali popunio se. Sva deca Ivana Belova su nasledila njegovu građu, građu zgodnih muškaraca.

Pozdravlja se sa mojim roditeljima, to je bio veliki osmeh, pita ih nešto a moja majka se okreće ka meni. Nasmešio se, poljubio moju majku u obraz i krenuo ka meni. Pa… definitivno me nije zaboravio.

– Sia – otkopčao je sako i smestio se pored mene.

– Ksenija – nasmešim mu se.

– Za mene ćeš uvek biti Sia. Šta piješ?

– Vodu.

– Još uvek? Koliko znam voliš belo vino.

– Da. Uživaš u zabavi? – pitam ga.

– Ovo je sačekuša, hvala Bogu što sam odbio da živim ovde.

– Slomio si srce majci.

– Preživeće ona. Pa… šta kažeš da pobegnemo odavde?

Glasno se nasmejem jer se setim našeg prvog sastanka. Tako je počeo. Šta kažeš da pobegnemo odavde?

– Da li to često pali?

– Iznenadila bi se.

– Ovo je zabava u tvoju čast, ne bi bilo dobro da pobegneš, izneverićeš silne majke i ćerke obučene po poslednjoj modi.

– Veoma sam potrešen zbog toga.

– Vidim – ne mogu prestati da se smejem.

– Čestitam ti na školi baleta.

– Odakle znaš za školu baleta… da, tvoja mama i moja mama – odmah se rasvestim.

– Znam sve o tebi, Sia.

– A je lʼ?

– Naravno, na kraju ti ćeš biti moja supruga.

Neka me đavo odnese. Nije zaboravio.

– Nisam mislila da ćeš se setiti toga – nasmejem se.

– Ozbiljno shvatam svoja obećanja – uozbiljio se.

– To je veoma slatko ali pošla je decenija.

– Rekli smo kad budemo spremni. Ja sam spreman, a ti?

– Ne misliš valjda ozbiljno?

– Da mislim. Vreme je da se venčamo.

Podignem obrve, otvorim usta i zatvorim ih. Zašto? Zato što gledam u ozbiljno lice Lava Belova.

***

– Ćao, Mašo – srećom ugledam svoju prijateljicu i kupim vreme.

– Ćao, Ksenija, Lave – nasmešila nam se.

– Maša… Vladimirova sestra? – muči se da se seti.

– Tako je, dobrodošao kući – nasmešila mu se. Mala je porasla.

– Hvala. Sia pokupim te sutra u devet? – ustaje i gleda u mene.

– Ovaj… možda.

– Zvaću te – namignuo mi je i ostavio me sa Mašom.

– Ali odakle mu moj broj? – pitam samu sebe.

– Šta je to bilo? – Maša me pita.

– To je bio Lav.

– Hoćete li vas dvoje obnoviti ljubav? – nasmešila se.

– Prošla je decenija.

– Pa? Ha! Sada imam vezu za ulazak u klubove, tebe – nasmešila mi se.

– Vidi stvarno – savršen izgovor za razgovor.

– Samo reci kad želiš da ideš.

– Ah… Prekrasan je zar ne? – buljila je u Lava.

Ne odgovorim na pitanje već se pridružim u buljenju.

***

Lav se galantno izvukao sa zabave, nije da sam pratila ali jesam, ali ono što me iznenađuje jeste poruka sa nepoznatog broja koju odmah otvorim. Znala sam.

Tvoja haljina me podseća na ono leto u vikendici tvojih roditelja. Sećaš li se?

Naravno da je on. Memorišem broj i nasmešim se.

Bilo je to jako davno ne sećam se baš… svega.

Pošaljem mu poruku i ugrizem se za usnu.

I više sam nego voljan da te podsetim.

Dođavola, dobar je.

Nisam zainteresovana. Otkucam i pošaljem.

Ali ja jesam. Večera u devet? Sutra?

Bićeš pristojan?

Da mi je namera da budem pristojan ne bih te vodio na večeru nego na ručak.

Kakav ludak.

Bićeš pristojan ili ništa od večere.

Nisam ja laka ženska.

Čisto da razjasnimo. Pristojan normalno ili pristojan za tebe?

Pristojan za mene.

Dogovoreno.

Dogovoreno.

I tek tako nakon decenije mi ponovo idemo na sastanak.

– Sranje – opsujem.

Šta da radim sa dečkom?