Богородици Туманској Красници

У тишини манастирских крила,
као зора што душу огрне,
Туманска Мајко, звездо мила,
твоја милост свету се врати и обасја.

Кроз векове чудо твоје блиста,
као пламен што мрак побеђује.
Суза у оку, молитва чиста,
пред твојим ликом срце се радује.

О, Краснице, светлости тиха,
лечиш ране, грејеш хладне груди,
од твог погледа свака бол утиха,
и грешник ка светлости да се буди.

Кроз шуму Тумана мириси лутају,
звона ти шапћу вечиту песму:
„Мајко Спасења, нашем си склоништу,
даруј нам љубав, мир и небеску тесну.“

Богородице, милост ти свита,
у твом осмеху спасење сија.
Света Заштитнице, небеска свита,
на твом путу душа се умива.

Богородица Милешевска

Белом тишином мирише камен,
светлост са свода у злато се лије.
Твој поглед, Мати, кроз векове зрачи,
као извор што време не скрије.

Смирење ти лице у небеса диже,
у осмеху твом све су наде стале.
Крилом анђела благовест стиже,
светлости вечности на зидове пале.

Очи ти носе дубине мора,
плави залазак и јутарњу росу.
Ко пред њих стане, срце отвара,
да у тишини молитву проси.

Столећа мину, царства се мењају,
али лик твој стоји, неугасле боје.
У Милешеви песме се спајају,
као што се светло у теби се роје.

О, Мајко мира, тихи сјају,
чувај народ под својим плаштем.
У твом погледу анђели трају,
и векови клече пред небеским троном.

Месечева свита тиха

Месечева свита тиха
као златан шапат ноћи
поклања светлост Теби, Пресвета,
мајко милосрђа и свете речи.

Ветар тихо милује траву,
шапће молитве с росом скривене,
звезде блистају као Твоје очи,
показују нам пут кроз тамну сенку.

Реке сјаје у сребрном сјају,
песму носе Теби, небеска Маријо,
Ти си мир који срце ми милује,
Ти си светлост што облаке разгони.

Месечева свита тиха
чува сваку тајну моје душе,
Пресвета Маријо, мајко света,
бди над нама, срце нам весели и цвета.

Пред Богородицом у јесен

Пада лишће, тихи пламен злата,
по стазама што к Теби воде,
и свако зрно, кап кише хладне,
шапће: „Радуј се, Мајко слободе.“

У јесењем ветру молитве се плету,
као кандило што тихо светли,
а срца жедна Твоје утехе
у Твојим недрима налазе светлост вечну.

Мајко милости, у прохладно вече,
кад облаци скрију последњи зрак,
Твоје очи су ми звезде пута,
Твој осмех је небески знак.

О, Богородице, Царице Неба,
кад јесен донесе мирис тамјана,
у Теби се рађа ново пролеће,
у Теби је душа спасена, сетна.

Пролећна песма Пресветој Богородици

Кад пролеће тихо закуца
на врата земље и срца,
и сунце разбуди поља,
Теби се, Мајко, песма пружа.

Лепрша ветар кроз гране младе,
цвет се осмехује росом,
а Твоја благост свет обасјава
меком, небеском светлошћу.

Свака латица шапуће радост,
свака птица слави дан,
јер под Твојим благим покровом
живот цвета без страха и тмине.

Учи нас да будемо светли
као јутро после кише,
да љубав носимо тихо
као мирис багрема што дише.

О Пресвета, Цвете чистоте,
распусти у нама песму нову,
да срце игра у ритму наде
и пролеће траје у сваком слову.