DANILOV NA KUKI ZA MESO

Misleći na recept za selsko meso
kupih Politiku jedne subote
i u Kulturnom dodatku
ugledah pesmu mesje Danilova
pesnika iz Požege.

Veli, kako je išao on (Danilov) ulicom
i našavši se ispred kasapnice
ugledao polutku okačenu na čengele
pa se odmah zapitao kako je moguće
da se umesto praseta na onoj kuki
ne nalazi on (Danilov).

Potpisujem ovo, rekoh
pa makazama
iskrojim Danilova iz novina
i metnem ga u novčanik
kao regrut pismo od kuće.

Jednog dana moja žena,
dok je tražila sitno dvadeset dinara,
brljajući po mom novčaniku
nađe onog Danilova na kuki
pročita ga i poče da plače.

Ti nisi ovo!
Ti nisi ovaj!
Zarida i zatrese se.

Jesam, ženo! – viknem, poskočivši
Danilovu i sebi u odbranu.

Danilov, to sam ja
Koji vazda kukam
okačen o kuke
na belim pločicama varoške kasapnice
istranžiran mesarskom satarom
spreman za kuvanje
kako se jedino može
po starom bitoljskom receptu
za selsko meso.

Žuti

Žutom oči sijaju
dok pakuje gući parfeme
koje je smotao iz UNHCR paketa
otkud gući u magacinu za izbeglice
čudi se sa sjajem u očima
i u torbu trpa samo
firmirane moderne stvari
adidas, palmolive i slično
a ruski berezovij sok
pakovan u drvene sanduke
i prašak za veš u buradima iz Turske
ostavlja portirima

Šefov brat i ja

Dok protivavionska štekće
negde iza Kosmaja
šefov brat i ja u aprilu 1999.
praveći skalpelom gotovo neprimetan rez po ivici
iz kartonskih kutija izvlačimo konzerve
ruske i beloruske dimljene ribe –
donacije Rotes Krojca

Sardine se uvek nepogrešivo
nalaze na istom mestu
dok računamo dobit od prodaje u kineskoj radnji
divimo se germanskoj tačnosti i maštamo
o velikim isporukama lokalnoj pijaci
u vreme uskršnjeg posta

Osim u Crvenom krstu
brat mog šefa zarađuje i od prodaje benzina
priča mi kako je majci uništio kazan za čvarke
kuvajući dvolitarske plastične boce
da bi ih napravio manjim
i zaradio više prodajući gorivo naivnim vozačima

Istovremeno se, dok klimajući glavom
opravdavam njegovu prevaru
bombama koje nam padaju na glave,
pitam kako se tako lako
pretvaramo u zlikovce
pomišljam kako je valjda
najvažnije sačuvati sopstvenu guzicu
pa u zanosu tog saznanja konzerve ribe slažem u torbu
ne primećujući šefa
kako nas između naslaganih paketa
nečujno prati i posmatra
čekajući da završimo
a onda se tobož slučajno pojavi
i nađe sakrivene sardine
čudeći se kako neko može da krade
od ljudi koji su sve izgubili

Brat je brat, ipak
sankcija izostaje
i kada ode mi sa stidom u srcima
vraćamo sardine u one kutije

Šef moj

Šef moj plače
dok sa radija ide
s one strane granice
osta duša i srce.

Što plače Brko, pitaju portiri
žali za Krajinom, kažem.

A šef se pribere pa svi zajedno
u vreće u gepeku njegove zastave
odvajamo adidas trenerke
iz grčkih donacija.

Mora se živjeti dalje.

MEDVED

Medved je nastao u sibirskoj stepi
onda kada, samo jednom, samo jedan gost
nije bio zadovoljan kako su ga ugostili.
Pobesneo je i pretvorio se u zver.

Onda je sa Slovenima došao na Balkan.
Tu se izmešao sa domorocima,
dodajući sebi ilirski, trački i vlaški gen.

Nikad ne znaš ko će zanoćiti kod tebe.
Zato ga ugosti bolje nego kuma rođenog.
Znaš i sam da i brat može postati medved.
Šta sve može postati onaj što ti nije brat?

Sipaj mu još jednu. I kad stavi ruku preko čaše
– sipaj. Nutkaj ga i ušuškuj. Ne odugovlači.
Daj mu najbolje meso. Decu svoju ćušni iza ušiju
da im poteku suze, pa mu se izvini. Prekori ih.

Ne možeš znati ko je noćas bio dobar domaćin,
šuma iza kuće možda je puna mrkih medveda.
Ko je večeras gosta poslao gladnog na spavanje?
Dobro zasuni, pa otkoči pušku.