U prodaji je nova zbirka pesama Zorana Antonijevića – Bela kuća, ukupno peta po redu.

Iz recenzije Milana Dobričića:

„Ako je belo – onda je bolničko. Ako je belo – onda je led. Ako je belo – onda je okrečeni grob.

Beli se duša zvezde, ali zvezde padalice. Materine oči sijaju, ali zbog suza. Oreol sija, ali oko glave iskeženog raščerečenog praseta. Majka se smeje, ali dok u ludilu sa zgrade baca novorođenče.

Da, belo je ovde definitivno oksimoronsko belo, kontrastno belo, bledo mutno belo. Belo je ovde tragička ironija. Bela je ovde samo podloga za dublje crno.“