Tri godine novembra

400 rsd
Odlomak iz knjigeTri godine novembra

мала смрт

кажу да је најлепша она мала смрт
коју преживиш
многи су после ње
постали свети
после ње
многи су после ње
постали животољупци
после ње
многи су пронашли мир
који су вазда губили
то једино могу
да разумем
од лађе сломљене од буре
једино мирна вода
остаје
када преживим малу смрт
можда ћу приметити да се месец вратио
да ветар патетично дува
и да је необично лепо
бити млад
а бити сам
у великом свету
пред месецом
а можда ћу као делови лађе
што плутају
бити део
нечега што је некада била целина
и тражити само један пут
у великом свету
– назад

када си украо месец

ноћи када си украо месец
нико није остао будан
осим мене
не волим мрак и мук
ноћи када си украо месец
остала сам гола
и провидна
и небо је прошло кроз мене
ноћи када си украо месец
хтела сам да постанем море
или морска струја
хтела сам себе са себе да свучем
постанем кревет
постанем прозор
или неко други
ти на пример
или моја срећна другарица
или она комшиница што има троје деце
и вара је муж
или онај робијаш
или онај просјак
или пас
или било ко на целој овој земљи
само не ја
јер ноћи када си украо месец
нико није остао будан
само ја

сестра ме чува

ноћу видим своју старију сестру
како опет као дете чува мене бебу
и мени је лепо и топло
сестра ме чува
а највеће бреме света издржаће тата
и ништа лоше не може
у нашу кућу, вели сека…
тада сам гледала зид
светлоплав од месеца
и увек сам знала
да посебну моћ
има тај трен, кад си сам
дубока је ноћ
све је мир, а свако кô да је ту
очи само мало зноја дају
пробудићеш се и сутра

три године новембра

данас је три године од како је новембар
небо је зелено
а под сив
слике су у боји
ти си црн
ја волим црно
данас је три године новембра
како се трујем никотином
како ми кожа све тања
како сам опет она мала слаба девојчица
у новембру
јако осећам летњу жар
на прстима
па склопим очи
опет ћу видети море
једном
ништа на свету није готово
иако вукови спавају код мене
иако је на прозору киша
на балкону снег
брава се заглавила
тако сам млада
три године од како је новембар
само сам се сакрила
као кад смо били деца
увек сам била најбоља у жмуркама
нико никад
није успео да ме нађе
увек бих изашла сама
на крају
када бих се већ уплашила
да ме не забораве ту

воз

улазимо једни другима
у куће
као у воз
изађемо на нашој станици
или кад је доста
па остатак пешке
а ја бих за сваким патила
а ја бих сваком махала
а ја бих увек изнова
се питала
где сад са свим траговима
оних који су отишли
ја бих све то чувала
испод јастука
иза снова
ја бих опет чекала
да се по њих врате
кад ја будем
другачија и нова

Категорије: , Izdavač:
Autor: Minja Lazareski

Minja Lazareski rođena je u Beogradu 20. juna 1999. godine. Završila je Filološku gimnaziju, i trenutno je student istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu. Pored pisanja bavi se i slikarstvom.

UMESTO MENE

htela sam da puštam kosu
da raste do zemlje
kao starica da je vezujem
u dugu sedu pletenicu
da se seća
mojih mladih leđa
da se ništa na svetu
ne zaboravi
jer ništa na svetu
ne prestaje
sečem dugu kosu
kako me zanosi
da je gledam kako pada
i pada po podu
umesto mene
ne prepoznaj me

GRLO NOVEMBRA

kada si otišao
ostavio si mi sve ulice
na čuvanje od nepoznatih
da ne zasene
ne ukradu
naše uspomene
da to ne postanu
njihove ulice
kada si otišao
obećala sam da ću sve
sve da sačuvam
da nikad nikad
niko niko
neće moju kuću da popravlja
svet je pun divnih
funkcionalnih građevina
oči se lepe za ruine
ruine postaju baštine
onda im se dive
onda ih čuvaju
onda u njih ulaze
kad one više nisu žive

VOLETI

imala sam komšinicu
koja je bila sirota
majka je žalila
deca su se bojala
njenog pogleda
često se spoticala
bila mršava i bleda
očiju crnih, crne kose
uvek sama
sa očima u nebu, sa nebom u očima
plakala je često
na svaku radost
na svačiju tugu
bila je dobra moja komšinica
često vidim njen duh
kada se češljam u kupatilu
kada se kupam
kada sa sebe spiram
sve sto su me naučili o životu
mora da je tako
da bi bio budan
moraš biti snen
i lud na ovom svetu
da bi voleo
moraš biti mršav i bled
moraš odustati
pustiti
biti malo slabašno drvo
kako drugačije pokazati
da voliš
znam sada
ona je bila srećna
sve je volela
nikog nije ni takla
nikom nije ništa uzela
sasvim je svima bilo svejedno
kada je umrla
želim da budem kao moja
sirota komšinica

Autor

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “Tri godine novembra”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *